Ogovaranje je, da se podsjetimo, kada o nekome pričamo nešto što taj ne bi volio da se (pro)čuje.
Stalno smo u toj borbi sa samim sobom i s (našim) društvom da nekoga ne ogovaramo. No, da malo postavimo stvari iz drugog ugla. Uzećemo sebe same za vlastiti primjer. Zašto smo mi predmet ogovaranja? Šta to i kako mi radimo u životu pa da nas ljudi ogovaraju? Jer, sjetimo se onog na početku, to je priča koju mi ne bismo voljeli da se (pro)čuje!
Možda nije problem u ljudima koji nas ogovaraju (samo hipotetički možda — ogovaranje je uvijek problem), nego u nama samima zato što radimo nešto što ne bi voljeli da drugi o nama okolo znaju! Neko će reći, ali i ogovaranje je kada neko kaže da sam nizak, zdepast, a ja ne volim da se o tome okolo priča. Brate, sestro, druže, prijatelju, onda ti imaš nekih drugih, velikih, problema! Ako nisi zadovoljan/na svojim izgledom na koji možeš uticati (kao što je mršavost, debljina, neurednost, …) i mrziš kada ljudi okolo o tome pričaju, možda da poradiš malo na sebi! Ako pak neko ima drugi nedostatak od rođenja ili nekom povredom, pa opet ne želi/voli da se o tome okolo priča, opet ima veoma golemih problema koje treba liječiti kod specijalista za to, da od sebe odagna takve stavove i mišljenja o samome sebi. Što bi rekli ovi lajf koučeri da prihvatiš sebe takvog kakav jesi, za početak.
Ako se trudimo (ne kažemo da ćemo sve tako raditi, to je nemoguće, ‘ta nismo meleki/anđeli) da stvari radimo pošteno, časno, odgovorno, transparentno, onda smo u startu sveli ogovaranje na minimum. Svakako, uvijek je bilo i biće ljudi koji ogovaraju, ali nedajimo povoda svojim postupcima nikome za ogovaranje! To je poenta! I ako neko o nama priča nešto što nije istina, e to već nije ogovaranje, to je potvora. To se rješava na sudu!
Mudri Bog, u svojoj časnoj knjizi, Kur’anu jasnom, veoma lijepo, sročeno objašnjava (o potvori) kada veli:
— Među vama je bilo onih koji su iznosili potvoru. Vi ne smatrajte to nekim zlom po vas; ne, to je dobro po vas. Svaki od njih biće kažnjen prema grijehu koji je zaslužio, a onoga od njih koji je to najviše činio čeka patnja velika.
Kur’an časni, 24:11;24:12
— Zašto, čim ste to čuli, nisu vjernici i vjernice jedni o drugima dobro pomislili i rekli: “Ovo je očita potvora!”
Ili, poruka onima koji ipak silno žele da ogovaraju i da istražuju svaku moguću stvar o nekome, bez obzira što je taj neko čist, prav, zdrav, pošten. Danas, uz pomoć ovih medija, možemo o svakom svom postupku (koji je svakako za javnost i koji bi danas sutra mogao biti tema ogovaranja) pisati javno, obavijestiti užu i širu društvenu zajednicu. Posebno se to odnosi na ljude koji obnašaju javne funkcije, ali ne manjka ni kod ljudi koji rade kao neki rukovodeći organi u malim timovima i na kraju među samim uposlenicima (jer danas smo svi uposlenici i svi provodimo mnogo više vremena s kolegama s posla nego s ukućanima, komšilukom ili rodbinom).
— O vjernici, klonite se mnogih sumnjičenja, nekā sumnjičenja su, zaista, grijeh. I ne uhodite jedni druge i ne ogovarajte jedni druge! Zar bi nekome od vas bilo drago da jede meso umrloga brata svoga — a vama je to odvratno — zato se bojte Allaha; Allah, zaista, prima pokajanje i samilostan je.
Kur’an časni, 49:12
Za one kojima Kur’an ne pretstavlja Uzvišenu, Božiju riječ, i imaju averziju prema istoj, neka se vrate ponovo na tekst. Pažljivo ga pročitaju i uzmu pouku i poruku od njega. Svima će nam biti bolje.
Vjerski službenici po društvenim mrežama, a naravno prije svega na raznim sijelima (tzv. predavanjima) veoma često ili da budemo precizni gotovo uvijek prebaciju lopticu na onoga koji ogovara. Međutim, ovim tekstom smo htjeli skrenuti pažnju i na nas same koji smo predmet ogovaranja.
0Hits: 18
