Kako vidimo na raznim sastancima (čitaj meetup-ima) malo, malo pa se pokrene tema da li je neko koder ili programer. Neki hoće reći da su početnici samo obični koderi, dok neki drugi hoće reći da su koderi oni koji su kako se to danas popularno kaže language-agnostic. Možda ovo ustvari ponajbolje i opisuje cijelu stvar. Ljudi u IT svijetu su veoma čudni, i valjda se oko toga svi slažemo. Veoma često, čak i prečesto srećemo ljude koji su doista pravi fanatici, nekada se čini da su oni mnogo gori od vjerskih fanatika, kada je u pitanju neki programski jezik, operativni sistem, tehnologija i slično. Stoga ovo agnostik možda i najbolje opisuje cijelu situaciju, tj. tu neku posebnu vrstu ljudi u IT-u, kojih (ne)srećom ima sve više i više.
No pogledajmo sada malo stvari iz nekog drugog ugla, tj. kako se to često definiše na onim gore pomenutim sastanicima ili pak u internet člancima.
Koder je specijalista u kodiranju. Koder poznaje samo jedan jedini programski jezik. Odlično poznaje sve biblioteke i uvijek sve ažurira na zadnje verzije svega, kako samog standarda programskog jezika tako i dostupnih biblioteka. Ako im se da bilo koji problem, oni će znati napisati kôd za njega koristeći sve dostupne biblioteke i znaće kako i šta ukombinovati. Kodere ne interesuje uopšte šta kôd radi, važno je da su slijedili standarde, koristili biblioteke i važno je da kôd slijedi standard/sintaksu programskog jezika u kom se piše.
S druge strane imamo drugi pogled, a koji je kaže: Koder ne poznaje sve moguće biblioteke, niti poznaje programski jezik u dušu, ali zbog poznavanja mnoštva drugih jezika vema dobro pliva u bilo kom jeziku i zna šta ga može zadesiti iza ćoška te o tome vodi računa tokom razmišljanja i na kraju pisanju logičkog kôda koji rješava problem na najbolji mogući način. Njega ne zanima previše to da iskoristi sve posljednje verzije popularnih biblioteka, nego se više fokusira na poslovnu logiku, arhitekturu. Koder jednostavno piše kôd, zbog toga je koder. On ne boluje od toga da sve bude u liniji (ali svakako u skladu sa standardom) sa datim programskim jezikom. On se ustvari i ne trudi previše oko samog kôda koliko oko logike. Kao kada bismo uporedili daktliografa kojeg “uošte nije briga” šta rafala važno je da to bude na papiru (i da lijepo izgleda, zarez, novi red, …) i onoga koji ležerno kucka po tastaturi, ali piše roman.
A sada o programerima. Pročitati isto ovo iznad, samo zamijeniti koder s programer. Zbog čega dolazi do razlike u tumačenju ova dva pojma vjerovatno u skorije vrijeme nećemo saznati.
Ovakav jedan članak ili pogled je veoma dobar za ljude iz sektora za ljudske resurse (dobro, dobro, HR-a). Oni na razgovorima za posao mogu potencijalnog kandidata da pitaju u kom sektoru se vidi i da im ukratko kažu šta ustvari za njih predstavlja jedan, a šta drugi termin. Svakako, svakoj mogućoj firmi, bila ona mala ili velika, trebaju i jedni i drugi ljudi. I jedni i drugi imaju svoje prednosti i mahane i ne smijemo biti skeptični niti prema jednoj skupini, nego uvijek otvoreni za podršku i pomoć da se nauči od onih drugih, ako smo mi sami u onoj prvoj skupini.
0Hits: 2